stomatolog
Šetam večeras Aleksincem i prodjoh pored dobro nam poznatog semenkara Seida. Malo ljudi iz grada zna da Seidov prodajni stand radi 360 dana u godini.
„Komšija , meni je važno da moje stalne mušterije znaju da sam ja tu, ja njih želim da uvažim. I pravo da ti kažem naviko sam da radim i ne znam šta bi radio da ne izadjem da prodajem.” tim rečima Seid započe jedan interesantan razgovor iz koga mi je posebno ostao u sećanju jedan deo, a tiče se nostalgije.
Znam da često ljudi koji žive i rade u inostranstvu pamte dosta toga iz života u gradu u kome su odrasli. Tako se neko seti Jaza i kupanja na Moravi, drugi pamte Samuila semenkara...onda poneki pitaju za Premču i njegovu radnju...Ima i onih koji čim dodju u Aleksinac idu da pojedu burek....Mnogi žale što nema one stare kafane, Tiha Noć ili bašte kod pijace a oni najstariji često vole da pričaju o igrankama na Motelu i izlascima u Balkan i Ozren. Siguran sam da ima još puno interesantnih nostalgični detalja, teško je pobrojati sve. Meni je posebna jedna nostalgična priča a tiče se aleksinačkih semenki.
Svakog meseca Seid pošalje u proseku 15 kg prženih semenki našim ljudima širom Evrope.
„Neko poruči kilo, neko dva neko pet. Ja sve to lepo spakujem, oni mi jave kad da sačekam autobus koji ide za Nemačku, Francusku, Grčku, Švajcarsku... svuda gde ima naših aleksinčana. Pošaljem im to autobusom, oni meni pošalju novac i tako već godinama. Istinu ti kažem, imam preko dvadeset stalnih mušterija.”
Zamišljam neke naše ljude u Cirihu kako uz neko dobro strano pivo, gledaju polufinale lige šampiona i grickaju aleksinački brend , Seidove semenke.
Eto lepog primera, ajd da se potrudimo da se u nekoj evropskoj kafani uz dobru ribu nadje i kvalitetno belo vino aleksinačkog podruma ili da se u filu nekih palačinki u Evropi nadje i fil aleksinačke šljive ili jagode...
stomatolog
