Saša Marković Gidra
Hajde, budi čovek, budi drug, uradi nešto lepo i korisno za svoj grad, ne dozvolimo da grad bude obična palanka, skupi svoje ljude, nek se nešto desi i kod nas, godinama nema organizovanog dočeka kao u svim normalnim gradovima...
Ovim rečima je počela ova priča, otprilike za Svetog Nikolu 2009.godine.
I bio sam čovek, drug. Brzo smo se dogovorili oko svega, za pet minuta. Bio sam oran i odmah se bacio na posao, da nešto podarimo gradu.
Rezervisao sam binu, prateću opremu, ozvučenje, skupio ljude. A onda je krenula i najava na lokalnim medijima. Sve je bilo pod kontrolom do 30.12.2009., a onda kao grom iz vedra neba, čuvena reč OTKAZANO. Pomera se sve za Srpsku Novu godinu. Dobro, ajde neka bude tako. Ne može da se obezbedi skup. Išli smo na gradske trgove u drugim gradovima.
Došla je Nova godina, prošao Božić. Opet sam bio čovek, drug i opet nije bilo ničeg sem čuvenog OTKAZANO, ovog puta do malo dužeg perioda da se prolepša vreme, do gradske slave Markovdana (8.maj).
Došo je i Markovdan. Opet ista priča i reč koju više neću da pominjem.
Kada se vreme prolepšalo, sledeći termin koncerta bio je Dan opštine Aleksinac, 5.jun. Opet čovek, opet drug, i gle čuda, opet mi se javio elan, isti onaj kao pre Nove godine.
Opet je bilo najava na medijima, sve pod kontrolom i opet ista priča, samo što sada bina nije bila postavljena u centru grada za razliku od prošlog puta i plakate izlepljene po gradu.
Koncert je bio zabranjen na sam dan održavanja, jer su čelnici Opštine procenili da će da pada kiša, i sve OTKAZANO(izvinite što sam spomenuo ovu reč).
Od kiše naravno, te večeri, ni traga ni glasa, od svirke takođe. Samo su deca skakala po bini dva dana, igrala fudbal po njoj (bar neka vajda), a građani su u nju gledali pitajući se čemu služi.
Opet sam rešio da budem čovek, pa smo koncert pomerili za Vidovdan (28.jun).
Došo je Vidovdan, stara priča se ponovila sa poznatim krajem. Došo je i Petrovdan i opet ništa, nisam siguran koje je naredno crveno slovo u opticaju.
I hajde, budi čovek i drug ponovo. U međuvremenu sam postao prevarant i lažov.
Lažem porodicu, familiju i prijatelje već sedam meseci.
Nema dana da me neko ne zaustavi na ulici i pita kad će svirka.
Primetio sam da niko ne tera zajebanciju sa mnom. Nikom nije sve jedno što se sve ovo dešava. Svi su svesni situacije u gradu.
Kolega iz benda, koji se doselio u Aleksinac pre par godina, u startu mi je kazao da će se sve odvijati ovako kako sam napisao. Ispade da čovek bolje poznaje situaciju i ljude u gradu u kom ja živim od rođenja. Možda je to negde već iskusio na svojoj koži. Ko mi je kriv što sam slep i naivan,i beskrajno verujem ljudima.
Dugo sam se spremao da ovo napišem i konačno nekako odlučio.
Ovo je priča bez početka i kraja. Odlučio sam da se ponovo oglašavam i sa drugim gradskim pričama posle dugo godina.
Mora se nešto preduzeti pod HITNO.
Ja vam se dragi sugrađani, familijo i ostali, izvinjavam ovim tekstom, što ste planirali nekoliko puta ove godine da svoje slobodno vreme provedete sa Erotskim čokoladicama.
Obećavam svima da ćemo vas uskoro obradovati ISTORIJSKIM KONCERTOM, a na jesen, posle deset godina i novim albumom, koji će nositi naziv KAVEZ, pretpostavljete i zašto.
NE DOZVOLITE DA ČITAV GRAD OSTANE U KAVEZU. VREME JE DA KONAČNO IZAĐEMO IZ NJEGA. JER IZ KAVEZA(ZATVORA) SE IPAK IZLAZI.
U međuvremenu možete preslušavati naša dva albuma i odgledati spotove na You tobe, ako ukucate Erotske čokoladice.
Aleksinčanima, širom planete, veliki pozdrav od Saše Gidre.
autor: Saša Marković Gidra
