U sklopu prikupljanja većeg broja mišljenja o eventualnoj eksploataciji uljnih škriljaca u okolini Aleksinca od eminentnih stručnjaka iz ove oblasti, zamolili smo i profesora doktora Miroslava Ignjatovića, naučnog konsultanta, da nam odgovori na nekoliko pitanja vezanih za ovu temu.
AN: Da li je tačan podatak da se na teritoriji opštine Aleksinac nalaze nalazišta uljnih škriljaca dovoljna da se podmire potrebe za naftom čitave Srbije za period od 50 godina?
Prof. dr Ignjatović: Da. Polazeći od procenjenih rezervi koje su oko 2,5 milijardi tona, samo ležište Aleksinačkog škriljca predstavlja značajnu akumulaciju od približno 500 miliona tona organskog materijala, ili, ako bi se računalo na preradu u ulje, sa prinosom od 50 odsto – oko 250 miliona tona ulja, odnosno sintetičke nafte. Za našu zemlju to predstavlja vrlo važan energetski potencijal.
AN: Da li postoje projekti i elaborati vezani za ekploataciju u okolini Aleksinca i šta je sve neophodno uraditi po tom pitanju?
Prof. dr Ignjatović: Postoji RO za projektovanje i inženjering ″Ugaljprojekt″ Beograd, Elaborat o rezervama uljnih škriljaca u Aleksinačkom ležištu polje ″Dubrava″ iz 1984.
Potrebno je izvršiti geološka doistraživanja prema odgovarajućoj projektnoj dokumentaciji.
U rudarskom delu potrebna su dodatna geomehanička ispitivanja fizičko-mehaničkih i deformacionih karakteristika ležišta uljnih škriljaca, definisanje tehnologije površinske i podzemne eksploatacije, kao i ispitivanja iz oblasti pripreme.
Treba da se definiše tretman velikih količina pepela iz uljnih škriljaca koji se dobija pri procesu termičke obrade uljnih škriljaca i mogućnost njegovog daljeg korišćenja u cementnoj i građevinskoj industriji. Kao završno potrebna je tehno-ekonomska ocena dobijanja uljnih škriljaca.
AN: Često se čuje da tehnologiju dobijanja nafte iz uljnih škriljaca poneki nazivaju ,,prljavom tehnologijom", koja bi potpuno zagadila čitavu okolinu rudnika. Koliko je to naučno tačno i da li ima dela istine u tome?
Prof. dr Ignjatović: Nije u pitanju "prljava" tehnologija. Piroliza je vršena u retortama različitih konstrukcija. Tehnologije po generacijama su:
- Retortovanje uljnih škriljaca u retortama sa direktnim zagrevanjem (tehnologije prve generacije).
- Retortovanje uljnih škriljaca u retortama sa indirektnim zagrevanjem (tehnologija druge generacije).
- Postupak prerade uljnih škriljaca korišćenjem vrelih gasovitih medijuma za prenos toplote.
- Podzemno retortovanje.
AN: Koja je cena nafte po barelu dobijena iz uljnih škriljaca i da li ta vrsta proizvodnje predstavlja tehnologiju za koji pojedini fondovi EU mogu da odobre odredjena sredstva?
Prof. dr Ignjatović: U uslovima cene konvencionalne nafte od preko 70 dolara za barel, sintetička nafta iz uljnih škriljaca postaje isplativ energetski resurs, pod uslovom da tona uljnog škriljca daje preko 40 l ulja. Tokom 2007. i 2008. godine kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu dostigla vrednosti i do 150 US$ po barelu, zabeležen je značajan porast interesovanja za proizvodnju i preradu uljnih škriljaca kao i za preradu sintetske nafte iz uljnog škriljca. Verovatno je da je najznačaniji razlog za povećano interesovanje bilo obezbeđenje sigurnosti snabdevanja naftom kao strateškim energentom (SAD i Kanada). U tom periodu je bilo objavljeno od strane vodećih naftnih kompanija (Exxon-Mobil, BP, Shell i Total) da će se investirati značajna finansijska sredstva kako u istraživanje i ekstrakciju nekonvencionalnih nafti već i u njihovu rafinerijsku preradu.
Inače, Sa razvojem nauke i tehnologije i sa snižavanjem preostajućih rezervi prirodne nafte i gasa (čak i uz uvođenje novih sekundarnih metoda, za povećanje iskorišćenja ovih rezervi) interes za racionalno korišćenje uljnih škriljacana u budućnosti sve više raste što ima uticaja i na postojeća istraživanja i ulaganja značajnih sredstava u te svrhe. Tek u relativno skoroj budućnosti, uz dalji razvoj i primenu nauke i tehnologije, kada se uspešnije reše problemi eksploatacije ovih sirovina (podzemna i površinska), eksploatacije kerogena i drugih korisnih organskih, pa i neorganskih sastojaka, zatim problemi vezani za zaštitu životne sredine, i kada iz više razloga cene prirodne nafte i gasa budu trajno na višem nivou, može se računati sa ekonomski opravdanim korišćenjem uljnih škriljaca. Do tada svakako treba obezbediti još neke pretpostavke, od kojih se ističu:
- Da su ležišta u dovoljnoj meri i svestrano istražena (geološki, rudarski, tehnološki i dr.);
- Da su uspešno i zadovoljavajuće rešena sva glavna pitanja vezana za zaštitu životne sredine;
- Da su ležišta dovoljna za razvoj srazmerno većih kapaciteta;
- Da je definisana prerada i konverzija dobijenih organskih materijala u sintetičku naftu;
- Da se definiše biloški proces na degradaciji jedinjenja sumpora pomoću mikroorganizama i oslobađanje CO2 bez ispuštanja u atmosferu.
AN: Koja je država najbolje razvila tehnologiju prerade uljnih škriljaca?
Prof. dr Ignjatović: SAD, Kanada, Rusija i Kina su najdalje otišli u tehnologiji prerade uljnih škriljaca, a Estonija u korišćenju uljnih škriljaca kao energetskog goriva.
AN: Koliko je vremena potrebno do početka eksploatacije i za koje države ili firme smatrate da su najbolja adresa da im se ponudi koncesija za otvaranje rudnika za preradu uljnih škriljaca?
Prof. dr Ignjatović: Na prvo pitanje ne može da se da precizan odgovor. Potrebna je izrada Studije izvodljivosti dobijanja i prerade sintetičke nafte iz uljnih škriljaca sa lokaliteta Aleksinačkog ležišta, da bi se dobio konkretan uvid u rok od dobijanja finansijskih sredstava za otvaranje rudnika i preradu uljnih škriljaca, do početka eksploatacije.
Inače, mogući partneri su Kina, Rusija, Kanada ili Estonija.
Intervju sa profesorom doktorom Miroslavom Ignjatovićem za Aleksinačke novosti obavio Dušan Ostojić
