Organsko hemijska tehnologija je predmet koji Profesor Skala trenutno predaje studentima pomenutog fakulteta.
Specijalizaciju je obavio u Švajcarskoj 1980., a kao vodeći istraživač boravio na Texas A&M Univerzitetu.
AN: Profesore, pred svako poskupljenje goriva ili u toku predizborne kampanje u Aleksinac stiže i priča o otvaranju rudnika za eksploataciju uljnih škriljaca. Građani se s pravom pitaju, da li je tačan podatak da se na teritoriji opštine Aleksinac nalaze nalazišta uljanih škriljaca dovoljna da se podmire potrebe za naftom čitave Srbije za period od 50 godina?
Prof. dr Skala: Na području Aleksinca su identifikovani i ispitivani uljni škriljci u proteklom periodu. Tačne količine i rezerve mi nisu poznate pošto to nije bio deo mojih istraživanja. Za to morate potražiti odgovarajuće stručnjake na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu koji su verujem obavili ispitivanja i procenu određenih lokacija. Sa ispitivanjem kvaliteta uljnih škriljaca posebno se bavio akademik prof. dr Vitorovic (Hemijski fakultet, Beograd).
AN: Često se čuje da tehnologiju dobijanja nafte iz uljnih škriljaca poneki nazivaju ,,prljavom tehnologijom", koja bi potpuno zagadila čitavu okolinu rudnika. Koliko je to naučno tačno i da li ima dela istine u tome?
Prof. dr Skala: Problemi postoje i oni nisu mali. Posebno ako se radi o podzemnoj ili tzv. "in-sity" eksploataciji kada može doći do zagađenja podzemnih voda.
I površinska eksploatacija je takođe problematična, jer se veći deo kamena (90-95%) koji zaostane nakon termijskog tretmana i pirolize škriljaca mora utrošiti (cement, opekaraska industrija) ili deponovati.
AN: Koja je cena nafte po barelu dobijena iz uljnih škriljaca i da li ta vrsta proizvodnje predstavlja tehnologiju za koji pojedini fondovi EU mogu da odobre odredjena sredstva?
Prof. dr Skala: Kada sam se bavio ovim istraživanjima cena barela nafte je bila 30 US $, a cena nafte dobijene iz škriljaca 40 US $. Tada se govorilo da kada cena nafte dostigne 40 $ da će eksploatacija biti isplativa. Međutim, ne treba zaboraviti da se istovremeno i cena eksploatacije škriljaca povećava i da bi trebalo uraditi preciznu kalkulaciju u današnjim uslovima kako bi se došlo do pouzdane informacije o isplativosti proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca.
Ne verujem da se mogu dobiti sredstva iz EU fondova za dobijanje ovakve vrste goriva. Ova tehnologija ne spada u one koji se deklarišu kao energija dobijena iz obnovljivih izvora. Ovo nema veze sa ekološki čistim izvorima energije i zapravo je korišćenje fosilnog goriva i nikako ne treba ovaj proces pirolize uljnih škriljaca dovoditi u vezu sa čistim izvorima enrgije (sunce, vetar, plima-oseka, morski talasi...).
AN: Koja je država najbolje razvila tehnologiju prerade uljnih škriljaca?
Prof. dr Skala: U svetu se danas jedino u Estoniji koriste uljni škriljci za proizvodnju energije. Ranije, pre 20 godina imao sam neke informacije koje se odnose na Severnu Koreju i Kinu, koje nisu proverene, a poznato mi je da je u SAD bilo dosta intenzivnih istraživanja i projekata, ali proizvodnja sirove nafte iz uljnih škriljaca nikada nije ostvarena. Istovremeno u SAD nema više ni nekih značajnijih istraživačkih projekata kao sto je bilo u periodu 1980-1990.
AN: Za koje države ili firme smatrate da su najbolja adresa da im se ponudi koncesija za otvaranje rudnika za preradu uljnih škriljaca?
Prof. dr Skala: Nemačka, Estonija, možda Kina.
AN: U kom delu eventualnog projekta ekspolatacije aleksinačkih rezervi bi Vi pristali da učestvujete u tom projektu kao stručni konsultant?
Prof. dr Skala: Samo u delu definisanja uslova za optimalnu pirolizu, uglavnom površinsku, uljnih škriljaca i kasnije prerade sirovog ulja (down-processing-a) u sirovinu koja može da se preradi u odgovarajućim rafinerijskim postrojenjima.
Intervju sa prof. dr Dejanom Skalom za Aleksinačke novosti obavio Dušan Ostojić
